Anemija

kategorija: Srce i krvni sudovi

Anemija ili malokrvnost je oboljenje krvi koje nastaje zbog nedostataka crvenih krvnih zrnaca. Ona može biti veoma ozbiljna koje ponekad značajno utiče na život ljudi koji su oboleli. Mogući uzroci anemije su: gubitak krvi, brojna oboljenja bubrega, zglobova, krvotvornih organa, neželjena dejstva lekova, neodgovarajuća ishrana i nedostaci vitamina i gvožđa.

Anemija se ponekad teško otkriva jer su rani pokazatelji (simptomi) veoma blagi. Zbog toga se lako zamenjuje tegobama koje se viđaju u drugim bolestima ili nakon korišćenja nekih lekova. Anemija može samnjiti životnu energiju do te mere da obolelima otežava obavljanje najosnovnijih kućnih aktivnosti. Ona pogoršava tegobe koje stvaraju i druge bolesti ukoliko se međusobno udruži pa pospanost, slabost, malaksalost i drugi pokazatelji postaju veoma izraženi. Pokazatelji anemije su sledeći: umor - pospanost, slabost - brzo zamaranje, vrtoglavica i nesigurnost, bledilo kože i sluznice usana, desni, konjuktiva, noktiju i dlanova, ubrzan srčani rad – tahikardija, osećaj hladnoće naročito ekstremiteta - ruku i nogu, tuga i depresija, smanjenje seksualnih funkcija, poremećaji sna i smanjenje apetita.

Kako se simptomi lako mogu zameniti simptomima koji se javljaju i kod drugih oboljenja važno je pregledati se kod lekara posebno ukoliko postoji osećaj neprestanog zamora i drugih navedenih tegoba. 

Lečenje - recepti:

• Većinom su znaci očiti: bledoća, slabost, umor, česta glavobolja, slaba probava i nedostatak apetita. Bolesnik, ako je moguće neka miruje i živi na planinskom vazduhu, jer se krv u planini mnogo više obnavlja. Hrana neka je lagana, okrepljujuća i sa dosta voća, koje treba jesti presno kako bi telo dobilo dovoljno gvožđa, vitamina i raznih mineralnih soli. Piti domaće čajeve, mnogo svežeg mleka, voćne sokove i čašu zdravog vina ili piva radi bolje probave.

• Svako jutro natašte treba pojesti jednu do dve jabuke, obilno zaslađene s pravim pčelinjim medom. Kao doručak uzeti dobro ulupan žumanac jednog jajeta s nekoliko kapi dobrog konjaka. Zatim nekoliko odrezaka na brzinu ispečene džigerice na jednu i drugu stranu, sredina neka ostane polusirova. Uz džigericu salata maslačka, matovilca, radiča ili lista mladog spanaća. Treba jesti hranu bogatu belančevinama: pasulj, grašak, golubije meso, džigericu, jarebice, kečige, patku, ovčetinu, paradajz, sardele, sir punomasan, tunjevinu i zečetinu. 

• U šolji mleka skuva se kašika pravog meda. Ponavlja se dulže vremena. Uzima se svaki dan natašte. 

• U dve litre crnog vina stavi se 200 g suvog lišća koprive, ubrane u proleće. To se ostavi 24 sata da stoji. Nakon 24 sata vino je već za upotrebu. Od tog vina pije se čašica svako jutro natašte i naveče pre spavanja. Kura traje duže vremena. 

• Lišće koprive (nabrano u proleće) 20 g, šćavela ili kiselice, bokvice po 10 g-stavi se na litru vode. To stoji 12 sati, a zatim 10 minuta kuva sa 2-3 kašike meda. Potom se ostavi da stoji 20 minuta poklopljeno. Nakon toga se ocedi. Pije se više puta dnevno po kafenu šoljicu. Ovaj čaj ne samo da stvara krv nego pospešuje probavu, otklanja uzrujanost i nesanicu. 

• Uzeti mušku i žensku bokvicu u podjednakom odnosu i kunice (stolisnik) nekoliko njih. Oprati u hladnoj vodi i stucati dobro u avanu. Nacediti ovog soka 3 kašike. Pije se ujutro pola sata nakon što se uzela mala kašika pčelinjeg mliječa.

• Koren rnog sleza usitnjen - 40 g staviti u litru belog vina da stoji 14 dana. Nakon toga se ocedi i pije triput dnevno po čašicu. 

• Treba jesti slaninu i piti crno vino. 

• Šaku mladih lisnih pupoljaka koprive prokuvati 15 minuta u jednoj litri vode. To piti mesec dana umesto vode. Zimi se mogu upotrijebiti osušeni pupoljci ali samo pola šake. 

 

ŠII TAKE - SHIITAKE

Lentinula edodes

Lentinus edodes je latinsko ime pečurke, nadaleko poznate kao šii take (shii - hrast i take - pečurka). Tako je zovu u Japanu, dok je u Kini poznata kao ko-ko ili hoag-ko. Šii take je samonikla u Japanu, Kini i drugim azijskim zemljama sa umerenom klimom.

Njena upotreba seže daleko u prošlost, kako u ishrani , tako i u lekovite svrhe. Japanci je zovu eliksirom života i koriste je svakodnevno u ishrani svežu, kao salatu ili kuvanu u jelima i čaju. U Japanu se od nje pravi šii take vino i šitake kola.

Zbog svoje lekovitosti, 80-tih godina dvadesetog veka šii take je prihvaćena i u zvaničnoj medicini u Japanu. Istraživanjem njene lekovitosti bave se naučnici, ne samo na Orijentu, nego i u Americi i Evropi. Uz to, šii take je u svetu najviše uzgajana gljiva, odmah iza šampinjona.

Šii take sadrži proteine, lipide, ugljene hidrate, minerale, pre svega kalcijum, fosfor, gvožđe, bakar, magnezijum, cink, mangan i drugo. Sadrži vitamine B2 i C, kao i ergosterol, provitamin vitamina D.

Micelijum sadrži 30 enzima i 10 aminokiselina, a zrela gljiva sve esencijalne aminokiseline u optimalnom odnosu.

Lekovitost ove gljive potiče pre svega od sadržaja polisaharida, među kojima je najdelotvorniji lentinan, to je dokazano u ispitivanjima kako na životinjama, tako i na ljudima. Pomaže kod tumora debelog creva, jetre, dojke i pluća. Ne deluje direktno na tumor, ali u organizmu stimuliše produkciju intrleukina 1 i 2, koji dalje, složenim hemijskim procesima stimulišu stvaranje makrofaga, prirodnih ćelija - ubica tumora. Do takvih zaključaka došao je profesor Goro Chihara, sa japanskog nacionalnog instituta za rak. On je posvetio veliki deo svojih istraživanja proučavanju lekovitosti ove gljive. U njegovim, ali i u radovima drugih stručnjaka, pominju se i druga dejstva na poboljšanje zdravlja.

Povećanje imuniteta organizma je drugi značajan kvalitet ove gljive. Ona stimuliše produkciju interferona u našem organizmu. Korišćenjem 9gr suve šitake dnevno, snižava se holesterol za 15% u roku od 7 dana. Takođe stimuliše stvaranje antitela na hepatitis B, a u kombinaciji sa drugim gljivama može da reguliše nivo triglicerida u jetri.

Antibakterijski i antivirusni efekat šii take ogleda se u sposobnosti lentinana da stimuliše imunitet domaćina na neke bakterije otporne na antibiotike. Deluje i kod prouzrokovača tuberkuloze Mycobacterium tuberculosis, koji je otporan na tuberkulostatike. Povećava otpornost na bakteriju Listeria monocitogenes, koju prenose krpelji, a može da ugrozi život. Antivirusni efekat je dokazala u lečenju herpes simplex-a, ali i kao pomoćno sredstvo kod lečenja HIV virusa u kombinaciji sa lekom AZT, zatim kod virusnog encefalitisa, adenovirusa tipa 12, gde učestvuju i drugi lekoviti sastojci ove gljive.

Kao preventiva i za poboljšanje stanja organizma, šii take je veoma značajna za jačanje imuniteta kod osoba koje su iscrpljene poslom, kod hroničnog zamora i groznice.

Od micelija i cele gljive za kliničku upotrebu prave se farmaceutski preparati u obliku injekcija, tableta, sirupa i tonika. Uobičajena doza kao preventiva je 0,5 do 1gr suve gljive dnevno.

Šitake pripada grupi delikatesnih jestivih gljiva zbog svog egzotičnog mirisa i ukusa, ali kod nekih ljudi može izazvati alergiju, koja se povlači nakon prestanka konzumiranja gljive. Kod uzgajivača ove gljive mogu se pojaviti problemi sa kožom, kao i reakcije na spore, kada se uzgaja u zatvorenom prostoru.

Šii take se uspešno uzgaja i u našoj zemlji i može se naći u prodavnicama zdrave hrane.

Ova gljiva je obavezna namirnica u makrobiotičkoj ishrani. Čaj od nje, prema japanskom makrobiotičaru Mičio Kušiju, priprema se na sledeći nacin: potopi se jedan šešir šitake gljive u dve šolje vode na jedan sat. Zatim se iseče i malo posoli, pa se kuva 20 minuta. Čaj se procedi i pije po pola kafene šoljice odjednom. Dršku ne treba odbaciti - nasečena se može dodati u jelo kao začin.

 

PUHARA

Langermania gigantea

Jesen je godišnje doba koje obiluje najvećim brojem vrsta pečuraka. Šarene se šume, livade i proplanci. Kišna jesen nam donosi gljive iz porodice Lycoperdaceae. Bele se po livadama, proplancima i svetlim šumama, na mestima gde ima sirovog humusa.

Ovoj porodici pripada i Langermania gigantea, velika puhara. To je jedna od najvećih gljiva uopšte, loptastog je oblika, prečnika i više od 50cm, a težina joj može biti i preko 10kg.

Pored toga što je dobra za jelo, zbog visoke vrednosti belančevina, koje sadrži, ona ima i neka lekovita svojstva. Sadrži aminokiseline, ureu, ergosterol (provitamin vitamina"D"), masti i materiju nazvanu kalvacin (calvatin), koja je u eksperimentima na miševima pokazala antitumorna svojstva.

Zrele spore predstavljaju sirovi antibiotik. Imaju svojstvo da, ako se stave na otvorenu ranu, zaustave krvarenje. Takođe se stavljaju i na žive rane da bi se zaustavila ili sprečila infekcija. Proces zarastanja je veoma brz, a ožiljak gotovo zanemarljiv. Ovo svojstvo je u narodu poznato od davnina, naročito u pasivnim krajevima i planinskim zabitima. Najčešće su seljaci na ovaj način lečili rane kod stoke. Postoje dokumenti da su vojnici tokom I svetskog rata takođe koristili ovaj prah za dezinfekciju i zarastanje rana.

Obzirom na svoje antibiotsko svojstvo, ovaj se prah koristio i kod bakterijskih oboljenja grla i nosa. Na poseban način, od njega se priprema i čaj. Novija medicinska istraživanja u svetu su dokazala da je ovaj prah prirodni antibiotik koji deluje takođe i na bakterije koje izazivaju upalu pluća i na neke od bakterija koje su izazivači upale mokraćnih puteva.

U saradnji sa Centralnom apotekom Kliničkog centra Srbije, gde je napravljen 20% dekokt puhare i Naučnim Institutom za veterinarstvo Srbije, izvršeno je ispitivanje antibakterijskog dejstva dekokta puhare (Langermania gigantea). Na krvni agar zasejana je kultura Staphylococcus aureus izolovana iz mleka krave sa znacima kliničkog mastita. Na kulturu je nanesen filter papir natopljen dekoktom puhare. Posle inkubacije utvrđena je zona inhibicije rasta Staphylococcus aureus

JESTIVOST

S ukusom na teleći mozak, najukusnija među svim puharama. Treba samo paziti da joj je meso još jedro i belo (da nije počelo da žuti). Koristi se u celini, samo se opna oljušti

 

BUKOVAČA

Pleurotus ostreatus

Bukovača, jedna je od onih izuzetno ukusnih gljiva koje možemo naći samonikle u prirodi, ali ih možemo i vrlo uspešno uzgajati. U svetu je poznata pod imenom šumska ostriga.

Tokom zime je ugrožen naš imuni sistem. Javljaju se anemije, povišen holesterol i trigliceridi, lumbago i ukočenost udova. Priroda nam baš u pravo vreme poklanja gljivu koja će nam kao dijetetski dodatak pomoći da ublažimo ili otklonimo ove tegobe. To je naravno, bukovača.

 

Ona sadrži sve esencijalne amniokiseline, sa izuzekom triptofana, zatim vitamine: B1, B2, B5, B6, B7, vitamin P i mnoge minerale. Proteini iz bukovače su po svom sastavu vrlo slični životinjskim. Pored toga sadrži i veliki procenat ugljenih hidrata i samo oko 4% masti.

Glavni nosioci lekovitosti kod pečuraka su složeni šećeri - polisaharidi. Među njima, najvažniji je Beta 1,3/1-6-glukan, koji se nalazi i u bukovači. On pomaže snižavanju nivoa holesterola i triglicerida u serumu. Ako se osušena bukovača dodaje u količini 4% ukupnoj dnevnoj ishrani, nivo holesterola će za dva meseca opasti za 65-80% 

Antitumorna aktivnost ovog Beta-glukana je izuzetno snažna. Ona se ispoljava na zaustavljanju rasta tumora, bilo da se gljiva kao takva konzumira ili da se koristi ekstrakt, tj. preparat u kome je sadržan ovaj polisaharid. Doze od 0,1 mg/kg do 0,2mg/kg Beta-glukana pokazuju izuzetno značajan efekat inhibicije tumora (Yoshioka 1984,National Cancer Research Institute, Tokyo Japan).

Stimulacija imunog sistema posredstvom Beta-glukana u sprezi sa određenom terapijom znatno skraćuje vreme bolesti i daje mnogo veće šanse za oporavak.

U Kini, gde je opisana još u Dinastiji Sung (420-479), koristi se za ublažavanje bolova i relaksaciju mišića. Pored toga, upotrebljava se i u lečenju lumbaga, ukočenosti ekstremiteta i tetiva, kao i za lečenje loše cirkulacije (Yang&Jong 1989.). Preporučena doza za lečenje je 3-9gr suve bukovače u toku dana.

Na kraju, može se zaključiti da je bukovača dragocena gljiva za ishranu i kao pomoćno lekovito sredstvo za određene bolesti. Bilo da koristite onu koja je uzgojena ili da uživajući u prirodi idete sami u potragu za šumskom ostrigom, svakako ćete za sebe uraditi najbolje.

Priprema

Najukusniji deo bukovače je šešir, koji kao šnicla, spremljen na različite načine veoma podseća na meso, tako da nije čudo što neki ukus ove gljive porede sa ukusom ćuretine. Takođe, impresionira i njena solidna konzistencija zbog čega se sjajno pokazala u mariniranju, naročito mlađi primerci. Bukovača nije gljiva koju možete pripremati na mnogo načina, kao šampinjone, na primer. S druge strane, njen izvrstan ukus lako dolazi do izražaja i u najjednostavnijim receptima kao što su ova dva.

Pržene bukovače

Za četiri osobe nam treba 1,2 kg bukovača, 1 dl ulja i so.

Šešire kratko pržimo u vrelom ulju dok ne porumene, ocedimo ih, pa tek onda posolimo. Služimo ih vruće, uz neki od sledećih priloga: bareni karfiol ili krompir, spanać, pirinač. Salata je zelena ili slatki kupus, preliv po ukusu, a izuzetno, vino može da bude i crno.

Bukovače spremljene na kineski način

Osnovna filozofija ovakvog spremanja hrane jeste sitno sečenje namirnica. Kad se radi o bukovači, treba je seći na tanke rezance, popreko na pravac rasta njenog šešira. Za četiri osobe nam treba 0,3 kg bukovače, oko 0,5 kg raznog povrća (šargarepe, kupusa, krastavca, paradajza, luka itd.) i 150 gr posnog mesa, bilo kojeg. Sve namirnice, sečene sitno kao i gljive, kratko se proprže na vrelom ulju oko dva minuta. Prilog su neizbežni pirinač i soja-sos, a od začina su dozvoljene sve egzotične varijante. Hladno belo vino se podrazumeva.

 

LISIČARKA

Cantharellus cibarius

Naučno ime ove gljive "cibarius" potiče iz latinskog jezika i znači "dobra za jelo". Ima izgled zvrka i oblik punog levka. Pored toga što je delikatesna, ona je i lekovita. Sadrži osam esencijalnih aminokiselina i vitamin A. 

U tradicionalnoj medicini Japana i Kine koristi se u lečenju noćnog slepila, upale očiju (oftalmije) i suve kože. Može sigurno povećati otpornost organizma prema infekcijama respiratornog trakta.

Istraživanja obavljena na miševima pokazala su da alkoholni rastvor spora može zaustaviti rast sarkoma 180.

Ako dobro poznajete ovu pečurku boje žumanceta jajeta, možete je sa zadovoljstvom brati i pripremati kao gulaš, sa povrćem, pre svega pirinčem, a takođe je možete i sušiti ili ostaviti u marinadu.

Svugde u svetu ova gljiva je na jelovnicima ekskluzivnih restorana i može se kupiti u prodavnicama u svežem ili suvom stanju.